Danas je dan zbog kog živi i kojim se naslađuje pola naše zemlje…divan događaj, praznik druženja, bola, patnje i puštanja pića onog čija je stranka pobedila…to je demokratija, to je ljubav i tolerancija, to je Evropa…no neću o današnjem danu iako naslov zvuči tako poznato i podseća na neke ovakve dane…

Ima lepših dana, mnogo lepših…evo na primer dan škole od pre neki dan, milina bre! Svi zadovoljni, svi srećni, neki sa suzama na licu koje krenoše od sreće i milog osećanja sa pogledom na najmanje devojčice u folkloru…jednom jedinom rečju, baš lepo…

Bilo je i lepše…posle:

Pitam se jesu li nadležne vlasti namerno odvojile Ristu i mene te ne radimo istim danima i jeli to stvarno pametno? Nismo se videli od Sv. Save i rešismo da to proslavimo, a kako drugačije no u kavani boga ti…Prvo par piva, pa još par piva, pa stiže autobus…pa onda u Libertas….par piva, pa još par piva dok smo pili par piva i nazdravljali…sa par…piva…Uh, baš lepo moram priznati…A Libertas, samo budi uspomene…U gradu koji ima 70-setak godina postoji urbani kafe od 25-tak godina…možda sam omašio gore-dole, ali od kad znam za sebe, znam i za Libertas…iste face, opušteni ljudi, R`n`R u srcu…

P.S. molim nadležne vlasti da mi promene radno vreme i ubace me sa Ristom u radni raspored ili možda njega u moj raspored…radno mesto će biti veselije i zanimljivije!

Ubiše me praznici majke mi…ja više ne mogu da dignem glavu od posla…malo mi je muka, svi su odmarali a ja ni dan odmora onog pravog nesam imao…nije me ni na blogu bilo, na žalost!

Zadnjih dana sam glumio servisera, ko kako zajebe nešto na kompu, ajde Punky dođi, ti si pametan….pa dokle bre više? Ne radi mi ovo, ne radi mi ono…Pa možda bi i radilo da nisu čačkali, glumili hackere i ismišljali toplu vodu…I tako lepo ja odlepim i posle svih podešavanja i tweakovanja tuđih računara moj je ostao ugašen i da vam kažem, nisam mogao očima da ga gledam…da sam neka budža i da imam para, u tim trenucima nervoze i osećaja blage mučnine po pogledu na komp, sigurno bi ga razbio, ali pošto sam jadan i materijalno, duhovno i bilo kako ne situiran, to nisam smeo da uradim…

Punky dođi, ne mogu da pustim dvd film, deca mi plaču a ni igrice ne rade tako brzo kao nekad….Ma idite bre svi u peršun! Onaj ne zna bios da podesi, da bootuje sistem, pa pokarabasa sve…opet Punky dođi…svi me jebu al za dž…. Onaj hoće da mu se folderi otvaraju sekund brže, onaj hoće da hackuje planetu, onaj levi bi tutorijale kako da postane pametan, da bude cool i lep…da ga jebem više…Samo vas molim da me vi barem ništa ne pitate…

Posle svega, izađe novi Ubuntu 8.04…ajd sad Punky drndaj svoj komp, budi frajer sa najnovijim Linuxom…tralalalala, po ceo dan sudo ovo, sudo ono, install ovo, install ono…rezolucija, drajveri, compiz, programi….pa malo pomozi nekim početnicima, pa malo opet weakuj tuđe sisteme…Od danas sam glup i ne znam ništa oko kompova…

Kad je sve to prošlo, došao je lepši deo, barem sam tako mislio na početku…Pivo…svako veče, u ogromnim količinama…došao neki drug iz Australije i rešio da me ubije pivom jebem ti…Možda su ga kenguri jurili kad je bio mali pa leči svoje komplekse, jebem li ga…Pijan sam bio celih tri dana bez prestanka, ko u stara dobra vremena, ali mi je manje prijalo nego tad u doba punkeraja…

Postao sam alergičan na sve…na interenet, pivo i kompjuterske usluge…i sve ću početi da naplaćujem, ne mogu više…

Poslednjih dana me nema skoro uopšte…ubacio sam se, što bi rekla moja sestra ko ciganče u kontejner, u biznis sa miffom oko njegovog blog engina! Biće to i više nego dobar blog engin! Sve što wordpress nema, a dobro je da postoji, biće u ovom enginu. Možda je još rano da se o tome priča, ali moradoh da reknem!

Jedna od po meni bitnih stvari koju wordpress nema je mogućnost pisanja postova na bilo kojoj strani koju otvorite, ono kao “vicevi”, “o meni” i slično…U wordpress-u možete, koliko ja znam, samo da dodajete na već postojeći post a da pišete možete samo na “home” strani…to se mene ne svidža bre!

Drugo, biće mogućnosti citiranja tuđeg komentara u vašem komentaru, nešto kao kad citirate tuđi post na nekom forumu… Čini mi se da sam to i viđao negde, ali ovde će ga 100% biti!

I super je to što se neko trudi i radi kao miff, zato treba ispoštovati njegov trud ali je i pomoć neophodna! Ovom prilikom vas sve pozivam da kažete šta je ono što vam nedostaje u wordpress-u da bi mogli da stvarno odradimo projekat do kraja i to ubacimo u “mblog” ili kako god da se bude zvao! Kad kažem “odradimo”, mislim da miff odradi, ja sam više kao neko ko nalazi zamerke!

Unapred hvala svima koji su spremni da pomognu i daju svoje sugestije!

P.S. “mblog” će biti pod GPL licencom, što znači da će biti svima dostupan i sve će moći da se popravlja po vašem nahođenju i ništa neće biti zabranjeno ko u nekim slučajevima na worpress-u!

O Bože, znaju li da sam bogat? Da li ovo odelo i ove cipele to govore o meni? Moram da pazim da me ne isprljaju i ne zaraze siromaštvom…Malo mi je muka od ove rulje, ko da su na samrti, sve smrdi… I što mi svi gledaju u Bembaru? Baš mi ih je žao, tužan prizor ljudi što moraju da rade… Daću još para u dobrotvorne svrhe, možda je to rešenje? Reći ću Miri da usvoji još jedno napušteno crnče u Africi, oni su i ovako gladni…

Da li sam ja nešto posebno, da li sam izabran? Bože, pomozi prvo meni da shvatim pa onda i svima drugima…ne, ja baš ne znam šta ću sa parama… izgradiću još jednu kuću, krov nad glavom nikad nije na odmet… Ko li ubaci ovo ciganče u kantu, baš su šaljivi…ovaj svet i dalje ne razumem… Idem da jedem nešto strano i bogato, da me prođe ovaj prizor običnosti i obaveza, ova muka za koju do sad nisam znao…

Šta je ovo, šta to rade? Jeli im dobro, treba li im pomoć, da pozovem nekog jeftinog doktora, ne verujem da imaju para ko ja!!?? Šta rade, smeju se? Šta je to? Kakva je pa to bolest? Što trče ova deca i ovi odrasli? Što su zagrljeni i njih dvoje se ljube? To mora da je poljubac, video sam jednom to na filmu.. Jebem ti ja takav život, šta im je? Kakva je to vatra iz njihovih očiju? Ovaj svet je poludeo…Idem da brojim pare…baciću im koji dolar sa vrha mog solitera…

Baš mi je teško, ali neko mora i bogat da bude…ne, ne mogu da razmišljam više o ovom svetu, lepo su mi rekli da ne izlazim iz limuzine…

…kako lep dan danas, zar ne?